Sociološke teorije
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13 | Nivo: Fakultet za bezbjednost i zaštitu, Banja Luka

SADRŽAJ
1. UVODNA RAZMATRANJA I NASTANAK SOCIOLOŠKIH TEORIJA…..…..3
1.1.Gabriel Tarde .................................................................................................3
1.2. Emille Dirkheim………………………………………………………..……4
2. KLASIFIKACIJA SOCIOLOŠKIH TEORIJA……………………………………..5
2.1. Teorija socijalne sredine i socijalnih problema;……………………….....5
2.1.1. Teorija anomije,…………………………………………………….6
2.1.2 Teorija socijalnog interakcizma i etikecije;………………………...7
2.1.3 Teorija socijalnih veza i teorija suzdržavanja;……………………..8
2.1.4 Funkcionalizam;
2.2. Teorije socijalnog učenja;...............................................................................9
2.2.1 Teorija imitacije;……………………………………………………9
2.2.2 Teorija diferencijalne asocijacije;......................................................9
2.2.3 Teorija diferencijalne identifikacije,………………………………10
2.3. Kulturološke teorije………………………………………………………..11
2.3.1. Teorija podkultura i kontrakultura;………………………………..11
2.3.2. Teorija kulturnog konflikta;.............................................................11
2.3.3. Teorija društvenih grupa…………………………………………..12
3. ZALJUČAK………………………………………………………………………….13
4. LITERATURA………………………………………………….……………………13
1. UVODNA RAZMATRANJA I NASTANAK SOCIOLOŠKIH TEORIJA
Sociološke teorije predstavljaju naučna shvatanja koja pojave i događaje izučavaju i tumače s pozicija determinacije društvenih i uže socijalnih faktora.
Početkom dvadesetog vijeka u Americi se razvijaju mnoge sociološke teorije kriminaliteta. One su nastajale pod značajnim uticajem evropske sociološki orijentisane kriminologije, a naročito pod uticajem učenja Gabriel Tardea i Emille Dirkema .
1.1.Gabriel Tarde (1843-1904)
Njegova je teorija originalni spoj psihologije i sociologije. Uzroke zločina Tarde vidi u društvenim uslovima, ali ukazuje i na to da biološki faktori mogu imati određenu ulogu. Za razliku od antropologa, njegovo učenje ne pada u mehanički determinizam, jer ističe značaj individualnog i faktora slučaja, koji se umeću u složen splet uticaja društvene okoline, pri čemu su prenaseljena predgrađa, podzemlje, pa i zatvori sredine pogodne za nastanak zločina.
Osnovni činilac na kome Tarde zasniva svoje objašnjenje zločina je podraža-vanje (imitacija). Istina, on nije prvi koji je taj činilac istakao (učinio pre njega D. Hume), niti jedini, ali je njegovo objašnjenje procesa bilo najpotpunije. U pogledu uticaja podražavanja na kriminalitet, Tarde ukazuje na tri zakona:
o dva oblika imitacije - moda (u gradu) i navika (na selu), pri čemu se medusobno prožimaju i menjaju u nepravilom ritmu. Zločin se javlja kao moda, a vremenom postaje navika;
niži redovno oponašaju više;
... 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]